Svesni smo činjenice da je smrt voljene osobe neminovna, ali nikad nismo spremni da to čujemo. Nameće se i pitanje da li je uopšte moguće pripremiti se za gubitak voljene osobe, ali i kako se nositi sa tugom?
Najnovija psihološka istraživanja pokazala su da je upravo pandemija korona virusa motivisala, odnosno naterala, sve nas da o smrti govorimo kroz svakodnevni govor. Smrt voljene osobe je od ružnog sna, prešla u svakodnevnicu i ne izaziva toliki šok, kao ranije. Pandemija je donela novu stvarnost, u kojoj smrt voljene osobe više nije nepoznanica.
Kada se smrt voljene osobe dogodi, kako se izboriti sa tim?
Tugovanje je normalna pojava, ali i proces u kom vreme igra veoma važan faktor. Upravo je to vreme, koje nam u mnogim svakodnevnim situacijama nedostaje, bitno u trenutku kada ostanemo bez voljene osobe. U zavisnosti od toga koliko smo jaki, koliko smo svesni, pripremljeni za nečiju smrt, ali i raznih drugih faktora, tugovanje može trajati duže ili kraće. Počev od toga koliko nam je osoba zaista bliska, u kakvom smo odnosu bili, koliko smo se dugo poznavali i slično.
Od trenutka kada nam saopšte lošu vest, pa do trenutka kada postanemo svesni svega – dešava se rolerkoster emocija. Pre svega nam treba vreme da prihvatimo, ali i razumemo šta se dogodilo, pa tek onda da svoje emocije obradimo i eventualno ih iskažemo.
Nakon smrti – nema osuđivanja
Osećaj krivice, utisak da smo mogli nešto da promenimo, ali i razna razmišljanja šta bi bilo kad bi bilo – ne piju vodu u ovakvim situacijama. Zaboravite na osuđivanja i propitivanja da li ste mogli nešto drugačije da uradite. Prestanite da razmišljate šta je ono što ste možda mogli u budućnosti, ili šta je trebalo da se dogodi. Živite samo u momentu u kom se trenutno nalazite.
Prihvatanje onoga što se dogodilo
Najbolje je odmah prihvatiti da voljene osobe više nema, da ste je izgubili.
Normalno je da u ovakvoj situaciji budemo preplavljeni neprijatnim emocijama, ali i da pored tuge osećamo ljutnju i bes. Često su prisutni strahovi, krivica, kao i druge neprijatne emocije, koje nam pomažu. Da, one mogu da pomognu, koliko god to u ovom momentu, možda, paradoksalno zvučalo.
Dakle, na nama je pre svega da prihvatimo određeni gubitak. Nakon toga moramo da pronađemo način kako da, to nešto čega nema, integrišemo u sebe i nekim novim odnosima, ljudima, pa i stvarima, koje su nam bile zajedničke u svakodnevnom životu.
Upoznajte faze tugovanja nakon smrti
Odmah nakon gubitka, teško je prihvatiti šta se sve dogodilo i prvo nastupaju faze šoka i neverice. Primarna osećanja su pomešana i sa poteškoćom da poverujemo u ono što se dogodilo, pa neretko negiramo da se smrt voljene osobe dogodila. Vrlo je moguće da, ukoliko vam je neko drag umro, i pored činjenice da znate kako se on/ona neće više pojaviti – da vi ipak očekujete da se pojavi.
U fazi kada nastupa tuga, možete osećati prazninu, čežnju, očaj, pa i duboku samoću. Sigurni smo da ćete dosta plakati ili jednostavno biti emocionalno nestabilni. Verovatno ćete osećati kajanje ili krivicu zbog stvari koje ste uradili ili niste stigli da uradite, kao i zbog izgovorenih ili neizgovorenih reči.
Međutim, čak iako gubitak voljene osobe možda nije nečija krivica, vrlo je verovatno da ćete se osećati besno i ogorčeno. Takva osećanja mogu biti usmerena na samog sebe, lekare ili možda čak i druge članove porodice. Potreba da se neko okrivi za nepravdu koju ste vi doživeli biće izraženija ukoliko ste izgubili osobu koju volite.
Značajan gubitak, kao što je smrt voljene osobe, može da pokrene dosta briga i strahova. Tako nastaje anksioznost ili jednostavno osećaj bespomoćnosti i nesigurnosti. Psiholozi u ovakvim slučajevima neretko prepoznaju i napade panike. Definitivno da će gubitak bliske osobe pokrenuti mnoga pitanja o životu i smrti. Na kraju krajeva, nekada se javlja i strah za sopstveni život ili strah od smrti generalno.
Telesni simptomi takođe mogu nastati u fazi tugovanja, a onda osećamo konstantnu mučninu, umor, oslabljen nam je imunitet. Svako tuguje na svoj način, što se prepoznaje i u telesnim transformacijama nakon smrti voljene osobe. Neko drastično izgubi ili doda na težini, neko izgleda ispijeno i bledo, ali se svako bar malo promeni.
Kako se nositi sa tugom? Dajte sebi vremena!
Gubitak voljene osobe svakako ostavlja posledice, a ukoliko je reč o gubitku jednog od roditelja – to će biti gubitak koji će zauvek ostaviti emocionalni trag. Trag, koji možda neće biti vremenom tako intenzivan kao na samom početku, ali će vas pratiti čitav život i nikada ga nećete zaboraviti.
Predlog psihologa u ovakvim situacijama jeste da pustite sebe da maksimalno tugujete, kako ne biste imali određena očekivanja, koja treba da se dese za određeni period. Takođe, ukoliko je moguće prihvatite i podršku drugih ljudi, ali ne da ih slušate kroz šta su oni prošli. Tugovanje je svako različito za sebe i svako od na svoj način vodi borbu sa tugom.
Smrt voljene osobe i oporavak
U zavisnosti od toga ko je nama bila osoba koja nas je napustila, koliko je ona stara, ali i koliko smo bili bliski sa njom, kao i činjenica da li je gubitak iznenadan ili očekivan – zavisi brzina našeg oporavka. Sam oporavak zavisi i od naše ličnosti, kao i načina na koji se nosimo sa stresnim i kriznim situacijama, ali i podrške okoline. Važnu ulogu igra i iskustvo, odnosno činjenica da li smo imali već slične epizode. Bitno je okruženje u kom se trenutno nalazimo – da li smo okupirani poslom, stresnim situacijama, porodičnim, partnerskim ili prijateljskim odnosima.
Moramo biti svesni činjenice da, iako sebi damo vremena da prebolimo, to neće biti kraj tugovanja. Uvek će biti bolni bitni datumi – kao što su godišnjice smrti, rođendani, praznici… Svi ti bitni datumi, koji nas vezuju za nama dragu osobu, kao i razni drugi podsetnici. Sve to će uvek oživljavati sećanja i stalno nam stvarati iznova osećaj gubitka, godinama nakon što je smrt voljene osobe nastupila.
Kako utešiti nekoga ko je doživeo smrt voljene osobe?
Razgovor je najbitniji nakon što se desi smrt voljene osobe. Ukoliko ste vi osoba koja treba da teši, bitno je da konverzaciji pristupite sa pažnjom, osetljivošću i osećajem za trenutak. Naravno, ukoliko uvidite da osobi ne prija razgovor ili vam je ona već rekla kako nije za razgovor, imajte razumevanja. Pokušajte sa nekim drugim, neverbalnim, načinom komunikacije, odnosno manje direktnim načinima, kako biste izbegli sećanja ispunjena tugom.
Na primer, u pomenutom kontekstu, mogu vam pomoći razne ceremonije ili albumi i sećanja pa i crtanje i pisanje o gubitku. Bitno je da, prilikom pružanja utehe, povređenoj osobi damo dovoljno vremena. Takođe, ni u kom pogledu ne treba da požurujemo, kako bi se što pre oporavila.
„Život ide dalje” – nikako ne govorite
Ovo je fraza koju uglavnom izgovorimo kada želimo nekoga da utešimo, ali ovo ožalošćena osoba ne želi da čuje. Istraživanja pokazuju da ova izgovorena rečenica, kao i : “To će sve uskoro sve proći” ili “Znam kako se osećaš” ne pomažu. Ljudima koji pate uglavnom smetaju ovakve izjave.
Savet psihologa je da, umesto što skrećemo sa teme i trenutnog bola, pružimo iskrenu neverbalnu podršku – zagrljaj ili dodir. Ukoliko i nakon ove situacije, osoba koja je preživela gubitak, nastavi da se povlači u sebe i izbegava suočavanje sa gubitkom – treba konsultovati stručnjaka. U suprotnom, mentalno, ali i fizičko zdravlje može biti narušeno ukoliko se odlaže tugovanje.
Da li vreme leči sve?
Već smo pomenuli ovu frazu u prethodnom pasusu – jer je poželjno izbegavati je. Međutim, razne psihološke studije pokazuju da se vremenom lakše prilagođavamo gubitku. Teško je reći da je vreme samo po sebi lekovito, jer ima dosta ljudi koji ni godinama nakon smrti nisu uspeli da prežale gubitak koji ih je snašao. Oni ne uspevaju da nastave normalno sa svim dnevnim aktivnostima, već se ponašaju kao da je vreme stalo.
Ima ljudi koji misle da su preboleli i prevazišli gubitak samo zato što su nastavili sa svakodnevnim aktivnostima, ili ušli u nove avanture. Oni su sa druge strane emotivno i dalje blokirani, pa su i vezani za momenat smrti koji se desio. Dakle, suština je da ukoliko ne završavate zadatke iz procesa tugovanja za voljenom osobom vrlo je verovatno da nećete moći ni da prođete kroz faze oporavka. Baš zato je i sam proces prilagođavanja na gubitak blokiran.
Provereni saveti za kako se nositi sa tugom
Psiholozi smatraju da je u savladavanju tuge, koja je nastala nakon gubitka voljene osobe, ključna podrška porodice i prijatelja. Sa druge strane normalno je i da jednostavno želite da budete sami, pa vas čak i iritira pokušaj drugih da vas uteši. Sve je to normalno – zato nema razloga za brigu i paniku dodaju stručnjaci.
Zaista nije potrebno da nakon sahrane voljene osobe budete stalno u kontaktu i u nečijem društvu. Sa druge strane dobro ni da se potpuno osamite i povučete u sebe. Uostalom, ako pogledate budućnost – sigurni smo da će vam njihova podrška itekako značiti, jer život u tom trenutku ne staje. Ukoliko vam nije do društva u tom trenutku, recite to naglas.
Pronađite ravnotežu u svemu, svima je jasno kroz šta prolazite i pokušajte da učite svakog dana tokom procesa tugovanja. Ne zaboravite ni činjenicu da se svako od nas na različite načine nosi sa tugom. Ne upoređujte sa drugim osobama. Ono što je vama potrebno jeste da prepoznate šta vam je potrebno – razgovor, zagrljaj, poljubac, aktivnost….